Sokolarstvo – umetnost lova pomoću ptica grabljivica

Za sokolarstvo kao vid lova uz pomoć ptica grabljivica koriste se sledeće vrste ptica: sokolovi, jastrebovi, orlovi, sove i kopci. Ptice se dresiraju sokolarskim tehnikama, tako da nauče kako da love u saradnji sa čovekom. Sokolar ima zadatak da obezbedi ptici potrebne uslove za život, održava higijenu i stalno brine da je ptica bezbedna i zadovoljna. Pronalaženje terena koji je pogodan za određenu vrstu ptice i način lova određene divljači takođe je deo sokolarstva i zahteva mnogo angazovanja i iskustva.

Možemo reći da u sokolarstvu važi univerzalno pravilo koje glasi: „Šta god da se desi, sokolar je odgovoran.“ Dakle sokolar je vlasnik ptice i njen gospodar, on upravlja njome i njegove ambicije su im zajednički cilj – sva odgovornost je na njemu.

Dosta fizičke aktivnosti, stalno angažovanje oko održavanja,hranjenja i mnogo truda na terenu.

Ljudi doživljavaju sokolarstvo kao lak način da se stekne ulov. Često se pogrešno smatra da u sokolarstvu ptica donosi plen sokolaru kao potomstvu u gnezdo. To nikako nije tačno. Uvek je sokolar taj koji odlazi do ptice kada ona ulovi plen. Zavisno od vrste ptice kojom sokolar lovi i plena koji želi, potrebno je pomoći ptici i olakšati joj savladavanje plena, pa je u takvim prilikama i te kako potrebna fizička spremnost i okretnost. Sokolar mora mnogo da zna i da mnogo radi da bi uopšte imao mogućnosti da postigne sokolarski ulov. I onda još ako uzmemo u obzir da je realno da svaki deseti napad na divljač donosi ulov, jasno je koliko sokolarstvo nema za primarni cilj ulov. U takvom načinu lova najveće uživanje je zapravo prizor napada ptice na plen bez obzira na konačan ishod tog nadmetanja između lovca i lovine. Takva životna utakmica podrazumeva nadmetanje izmedju veštine lovca da sustigne i ulovi plen i veštine plena da nadmaši napadača i spasi se.

Ptice grabljivice se hrane isključivo pažljivo odabranim svežim mesom drugih životinja. Pri pozivanju ptice nazad kod sokolara u treningu ili nakon promašaja u lovu, kao nagrada za povratak daje se parče mesa. Taj siguran zalogaj može vratiti pticu nazad na ruku sa zadivljujućih udaljenosti.

S obzirom na prirodu ptica grabljivica i način ishrane, činjenice da je sokolarstvo način lova i da podrazumeva boravak i fizičku aktivnost u prirodi nikako ne možemo reći da je to sport kojim se moze baviti svako. Potrebno je da ste iskreni zaljubljenik u ptice grabljivice, prirodu, lov i samo takav čovek može u potpunosti shvatiti sokolarstvo a onda i biti sokolar. Ljudi koji samo drže ptice grabljivice u zatočeništvu ne mogu se nazvati sokolarima. Oni mogu biti odgajivači ili jednostavno imati takvu pticu u svom posedu. Sokolarstvo je nešto drugo…

Istorija Sokolarstva

Ne zna se tačno kada je prvi put korišćena ptica grabljivica za lov, ali sigurno je da sokolarstvo datira od davnina. Nekada su sokolari bili vrlo cenjeni i imali su mnogo prostora, divljači i poštovanja. Tada su sokolari morali mnogo više da se oslanjaju na osećaj i iskustvo pri bavljenju sokolarstvom, to su bila vremena velikih majstora.

Današnje bavljenje sokolarstvom podrazumeva upotrebu raznih tehničkih pomagala, kao što su: vaga za merenje težine ptice, telemetrija za lociranje, terenski automobili za prevoz, katapulti i zmajevi za vežbanje lova…

Kao što moderno doba donosi olakšice tako i mnoge veštačke tvorevine prete sokolarskim pticama. Električni vodovi, putevi, pruge, otrovi za suzbijanje štetočina… sve su to nove opasnosti koje u velikoj meri prete sokolarstvu i otežavaju sokolarski lov i trening a i život divljih ptica grabljivica.

Vatreno oružje je još jedna tekovina modernog doba koja je imala velikog udela u otuđenju sokolarstva od ljudi.

Sokolarstvo i vrsta divljači

Kako je sokolarstvo način lova, onda je osnovno pitanje: „Koju divljač loviti?“ Na osnovu ove odluke sokolar bira pticu za lov. Ako želi loviti sitne ptice i ptice do veličine vrane onda je pravi izbor kobac. Mali i okretan, na ruci dobrog sokolara kobac svojom brzinom i hrabrošću zaustavlja dah posmatraču… Ako je željeni plen fazan, patka ili zec onda se koristi jastreb ili soko… ako je lovina zec, lisica ili srna onda je suri orao pravi izbor. U lovu se dese i izuzetne situacije, pa tako neki sokolari imaju tu priliku da postignu i neke neočekivane ulove. Tako se javljaju slučajevi da se kopcem ulovi fazan, jastrebom srna ili orlom nazime divlje svinje. Ovakvi ulovi su retkost ali i velika radost za sokolara i pticu, svakako je bitno reći da je rizično pokušati takve podvige. Možemo reći da su i neočekivani ulovi kada se recimo jastrebom ulovi neka manja i brza ptica kao šljuka, takvi ulovi su takođe vrlo atraktivni i svakako manje rizični. Svako puštenje na divljač je poseban izazov i velika odgovornost za sokolara. On pre nego pusti kaiševe mora da proceni opasnosti, mogućnosti i prilike koje u tom trenutku čine situaciju.

Samo ptica koja dobro i uporno lovi i dobro reaguje na poziv posle promašaja je prava sokolarska ptica.

Kod rada sokolarskim tehnikama svako kažnjavanje je potpuno isključeno. Ptica se trenira strpljivo, polako i sa puno razumevanja. Sokolar mora redovnim posmatranjem i brigom pri održavanju i ishrani imati uvid u zdravstveno i psihičko stanje ptice, u tome nam pomaze sokolarska vaga i redovno merenje težine ptice.

Sokolarstvo se uči kroz teoretsku edukaciju i praktičan rad. Veoma je važno postojanje sokolarskih udruženja , kao i starijih mentora za edukaciju mladih sokolara, jer se takvim udruživanjem sokolarstvo bolje razvija i sokolarska znanja i etika bivaju mnogo dostupniji a i udruženi oko zajedničkog cilja možemo postići više.

Od grba na zastavi do vesnika zla…

Ljudi su se nekada divili pticama grabljivicama, poštovali ih i uzimali za umetničke motive. Tada su ljudi bili okrenuti prirodi i ptice grabljivice su im bile mnogo bliže. Ako imamo u vidu da su te ptice predatori i da su kao takvi bili u sukobu interesa sa tadašnjim čovekom. Ljudi su uzgajali životinje za sebe a ptice su oduvek bile zainteresovane za meso domaćih životinja. Ljudi su tada lovili iz egzistencijalnih interesa, i delili su lovište sa pticama. Nisu ih ubijali.

Danas ljudi ubijaju ptice i uništavaju im stanište više nego ikada, iako im ptice ne čine nikakvo zlo. U Srbiji je tradicija golubarstva vrlo jaka i mnogi ljudi se time bave dugo i vrlo su uspešni. Mnogi od njih pri samom pomenu na pticu grabljivicu imaju negativan stav. Mrze grabljivice jer one love njihove golubove. Golubari zaboravljaju da su ptice grabljivice oduvek lovile golubove i druge ptice i uvek će imati pravo na to. Takvim delovanjem predatori su selektovali vrste pa su samo slabe i inferijorne jedinke postajale obrok. Tim prirodnim procesom stvorene su vrste koje danas postoje. Ako golubar pusti golubove da slobodno lete ili domaćin perad da se slobodno kreće oko kuće, predator ima pravo da ulovi onu lovinu koja ne uspe da mu pobegne.

Često se čuje za verovanje da su ptice grabljivice zle i da donose nesreću. Takva verovanja nisu deo naše kulture i nasleđa. Naši preci su poštovali ptice grabljivice i smatrali ih za svete, poistovećivali se sa njima, bavili se sokolarstvom, divili pticama i uživali u njihovom letu i lovu.

Kroz ovaj primer vidimo samo koliko je neznanje štetno. Svaki sokolar i sokolarsko udruženje u svetu ima zadatak da to promeni i stvori prostor za ptice grabljivice i sokolarstvo.

Sokolarstvo donosi znanja o pticama njihovom životu i razmnožavanju…

Svuda u svetu sokolarske tehnike su priznate kao najefikasniji način za rad sa pticama grabljivicama, rehabilitaciju, lečenje, obnavljane vrsta… Sokolarstvo je priznato od UNESCO-a kao svetska nematerijalna kulturna baština. Sokolari mogu mnogo doprineti u projektima za očuvanje ptica grabljivica, praćenje i slične aktivnosti koje se sprovode u cilju proučavanja i očuvanja ptica grabljivica i u edukaciji drugih ljudi o pticama grabljivicama. Korisna primena sokolarstva danas je višestrana. Najpoznatiji oblik takve primene je takozvana „BIOLOŠKA ZAŠTITA.“ Ovaj vid primene sokolarstva podrazumeva zaštitu objekata, useva, otvorenih površina, poljoprivrednih parcela, sportskih objekata, aerodroma i svih drugih lokacija na kojima postoji problem prekomerne pojave ptica (najčešće golubova, galebova, vrana). Danas je usled razvoja civilizacije i uništavanja prirodnih predatora i staništa za životinje došlo do pojave prenamnoženja nekih vrsta na određenim lokacijama. Biološka zaštita sokolarskim tehnikama podrazumeva uvođenje predatara na takva mesta i regulaciju broja jedinki prenamnozene vrste. Ovakav vid zaštite je potpuno ekološki, vrlo efikasan i krajnje neškodljiv po ljude i okolinu. Bitno je reći da sama pojava predatora izaziva strah kod ostalih životinja i dovodi do vrlo efikasnog rasterivanja i rešavanja problema prenamnoženja.

Mnogi ljudi osecaju ljubav i divljenje na pomen sokolarstva i ptica grabljivica, najbolje što mogu je da im sugerišem da posete sajt Društva Sokolara Srbije i priključe se aktivnostima društva i time doprinesu razvoju i popularizaciji sokolarstva kod nas.

Radan Bulatović
Društvo Sokolara Srbije

 

CANANDI trenutno radi na novom projektu u saradnji sa Društvom Sokolara Srbije u cilju unapređivanja kvaliteta života ptica grabljivica. Novi sistem za praćenje ptica će omogućiti bolje upoznavanje sokolara kao i stručnjaka sa kretanjem i navikama ptica.